WeBible

1 - А Ахав имаше седамдесет синова у Самарији; и Јуј написа књигу и посла је у Самарију ка главарима Језраелским, старјешинама и хранитељима Ахавовијем, и рече:

2 - Како ова књига дође к вама, у којих су синови господара вашега и кола и коњи и град тврди и оружје,

3 - Гледајте који је најбољи и највјештији између синова господара вашега, те га посадите на пријесто оца његова, и бијте се за дом господара свога.

4 - Али се они врло уплашише и рекоше: ето, два цара не одољеше му, а како ћемо му ми одољети?

5 - И који бијаше над домом, и који бијаше над градом, и старјешине и хранитељи послаше к Јују говорећи: ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати царем; чини што ти је воља.

6 - И он им написа другу књигу говорећи: ако сте моји и слушате мене, узмите главе свијех синова господара својега и дођите к мени сјутра у ово доба у Језраел. А синови цареви, седамдесет људи, бијаху код најзнатнијех грађана, који их храњаху.

7 - И кад им дође ова књига, узеше синове цареве и поклаше, седамдесет људи, и метнувши главе њихове у котарице послаше му у Језраел.

8 - И дође гласник, који му јави говорећи: донесоше главе синова царевијех. А он рече: сложите их у двије гомиле на вратима, нека стоје до сјутра.

9 - А ујутру изашав стаде и рече свему народу: ви нијесте криви; ето, ја се подигох на господара својега и убих га; али ко поби све ове?

10 - Видите сада да није изостала ниједна ријеч Господња коју рече Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио што је говорио преко слуге својега Илије.

11 - Потом поби Јуј све који бијаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све властеље његове и пријатеље његове и свештенике његове, да не оста ниједан.

12 - Потом се подиже и пође да иде у Самарију; и кад бијаше код колибе пастирске на путу,

13 - Нађе Јуј браћу Охозије цара Јудина, и рече: ко сте? Они рекоше: ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове цареве и синове царичине.

14 - Тада рече: похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет, и не остави ниједнога од њих.

15 - Потом отишав оданде нађе Јонадава сина Рихавова, који га срете. А он га поздрави и рече му: је ли срце твоје право као што је моје срце према твоме? А Јонадав одговори: јест. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. И даде му руку; а он га узе к себи у кола.

16 - И рече: хајде са мном, и види моју ревност за Господа. И одвезоше га на његовијем колима.

17 - И кад дође у Самарију, поби све што бјеше остало од дома Ахавова у Самарији докле га не истријеби по ријечи коју Господ рече Илији.

18 - Потом сабра Јуј сав народ и рече му: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

19 - Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, ниједан да не изостане, јер велику жртву хоћу да принесем Валу; ко не дође, погинуће. А Јуј чињаше тако из пријеваре хотећи побити слуге Валове.

20 - И рече Јуј: светкујте светковину Валу. И огласише је.

21 - И посла Јуј по свему Израиљу, те дођоше све слуге Валове, и не изоста ниједан да не дође; и уђоше у кућу Валову, и напуни се кућа Валова од краја до краја.

22 - Тада рече оному који бијаше над ризницом: изнеси хаљине свијем слугама Валовијем. И изнесе им хаљине.

23 - Затијем уђе Јуј с Јонадавом сином Рихавојијем у кућу Валову, и рече слугама Валовијем: промотрите и видите да није ту с вама који слуга Господњи, него само слуге Валове.

24 - И тако уђоше да принесу приносе и жртве паљенице, а Јуј намјести напољу осамдесет људи, и рече: ако утече који од овијех људи које вам дајем у руке, душа ће ваша бити за душу његову.

25 - А кад се сврши жртва паљеница, заповједи Јуј војницима и војводама: уђите, побијте их, да не изађе ниједан. И тако их побише оштријем мачем и побацаше их војници и војводе; потом отидоше у сваки град гдје бјеше кућа Валова.

26 - И избацише ликове из куће Валове, и спалише их.

27 - И изломише лик Валов и раскопаше кућу Валову, и од ње начинише проходе до данашњега дана.

28 - Тако Јуј истријеби Вала из Израиља.

29 - Али не отступи Јуј од гријехова Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља, од златнијех телаца, који бијаху у Ветиљу и у Дану.

30 - А Господ рече Јују: што си добро свршио што је право преда мном, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји сједјети на пријестолу Израиљеву до четвртога кољена.

31 - Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа Бога Израиљева свијем срцем својим, не отступи од гријехова Јеровоамовијех, којима наведе на гријех Израиља.

32 - У то вријеме поче Господ крњити Израиља, јер их поби Азаило по свијем међама Израиљевим.

33 - Од Јордана к истоку сунчаном, сву земљу Галадску, Гадову и Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону, и Галад и Васан.

34 - А остала дјела Јујева и све што је чинио, и сва јунаштва његова, нијесу ли записана у дневнику царева Израиљевијех?

35 - И почину Јуј код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на његово се мјесто зацари Јоахаз син његов.

36 - А царова Јуј над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.